• Naslovna
• Lista artikala
• Distributeri
• O baterijama
• Kontakt
• Linkovi

Baterije

Punjači

Stativi

Torbe

VARTA

Kasete

Rasveta

ZANIMLJIVOSTI

Prvu bateriju izumeo je 1800. godine grof Alessandro Volta. On je otkrio da ako se dve ploče različitih metala velike čistoće urone u elektrolit, a na gornjem se delu spoje električnim vodičem, između ploča će poteći istosmerna struja. Današnje baterije rade na istom principu, pa kada govorimo o različitim tipovima baterija, zapravo govorimo o različitim hemijskim elementima i spojevima od kojih su izrađene. Punjive baterije su sastavljenje od elektroda i elektrolita napravljenih od mešavina kao što su npr. litijum-jonske ili nikl-metalhidridne. Neželjeni efekat hemijskih reakcija jeste zagrevanje baterija tokom rada, zvog čega se elektroliti savijaju i uništavaju. Punjenjem baterija obavlja se obrnuta hemijska reakcija, ali se elektroliti ne ispravljaju. Kada se baterija neprestano koristi, savijenost počinje da utiče na hemijsku reakciju i tako smanjuje maksimalan kapacitet baterije. Baterija se nikad ne sme prazniti do fizičkog kraja, tj. 0 V (kratkim spajanjem i sl.) jer postoji donji prag napona do kojeg se ona sme isprazniti.

BATERIJE ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU

Dugoročno gledano najmanje isplativa mogućnost je korištenje "običnih" jednokratnih baterija u fotoaparatu. Takve baterije su, ako ih malo analiziramo, najnepovoljniji izbor. Naizgled, one su povoljne jer im je početna cena ulaganja izrazito niska (relativno jeftine, lako nabavljive, ne trebaju punjač). Ali ako računamo na duži rok korištenja videćemo da je ova vrsta baterija najskuplja. Njihov kapacitet je relativno nizak i kratko traju u modernim fotoaparatima.

Druga njihova mana je što su ekološki izrazito neprihvatljive. Iako se proizvode u više tehnologija, sve one sadrže teške metale i otrovne hemikalije, pa bi ih trebalo odlagati u poseban otpad (što nije uvek zgodno, a i vrlo mali broj ljudi na to obraća pažnju).

Dakle, ako imate fotoaparat koji se napaja iz baterija standardne veličine, na jednokratne baterije gledajte kao na finansijski, ekološki i tehnološki najgore rešenje i koristite ih samo u krajnje potrebe.

PUNJIVE BATERIJE

Bolja alternativa su u svakom slučaju punjive baterije, kojih ima nekoliko vrsta. U fotoaparatima koji mogu koristiti obične jednokratne baterije bolja opcija je korištenje NiCd ili NiMH baterija. U aparatima koji koriste Li-Ion baterije (koje su drugačijeg oblika i dimenzija) nemate izbora i morate koristiti Li-Ion baterije, ali zbog toga ne morate žaliti: one su ionako bolje i naprednije rešenje. NiCd baterija predstavlja prvu široko prihvaćenu punjivu bateriju opšte namene. Uprkos tome što nudi nisku gustoću energije, a i hemijski sastav joj je daleko od ekološki prihvatljivog (toksični kadmium), veliki životni vek (čak i do 1500 ciklusa) i dobro podnošenje većih struja pražnjenja čini je i danas vrlo pogodnom za određene primene (kućni uređaji i alati, prenosne radio-stanice, medicinska oprema, profesionalne video-kamere).
NiCd baterije imaju vrlo izražen memorijski efekat, koji diktira način njihovog korištenja. Zbog memorijskog efekta NiCd baterije je potrebno u potpunosti isprazniti pre ponovnog punjenja, jer bi se inače dogodilo da im se kapacitet trajno smanji. Memorijski efekat se donekle može poništiti posebnim tretmanom punjenja i pražnjenja baterija, ali ni on ga ne može u potpunosti ukloniti. Kod memorijskog efekta se radi o tome da baterije imaju "sposobnost pamćenja" korištenog kapaciteta, npr. ako neku bateriju više puta za redom iskoristite samo do pola kapaciteta ona će nakon par punjenja imati manji kapacitet. NiMH (Nickel Metal Hydride) baterije vrlo su raširen tip baterija. Napon im je 1.25 V. Odlikuje ih veći kapacitet od NiCd baterija i znatno manje izražen memorijski efekat. Primetno je veliko samopražnjenje baterije. NiMH baterije mogu podneti oko 500 ciklusa punjenja i pražnjenja. Veoma je važno početno formiranje baterije. Nova baterija treba se napuniti pre prve upotrebe. Takođe, prva 2-3 ciklusa baterija ne postiže puni kapacitet. Preporučuje se prvih 3 puta bateriju potpuno puniti i prazniti.
NiMH baterije su za digitalne fotoaparate puno bolji izbor, i ako kupujete dodatne baterije standardnog oblika obavezno tražite NiMh baterije. One imaju veći kapacitet i, što je za digitalce posebno važno, manje strmu krivu pražnjenja. To znači da ćete iskoristiti više energije pre nego što napon baterija padne ispod minimalne dopuštene vrednosti na kojoj aparat može raditi. Li-Ion baterije su savremen tip baterije koje danas preovladavaju kao izvor napajanja mobilnih telefona, digitalnih fotoaparata i kamera. Odlikuje ih mala masa, znatno veći kapacitet od NiMH baterija i veći napon (3.6 V). S druge strane, same po sebi su vrlo osetljive i zato se standardno isporučuju s elektronikom koja reguliše njihovo punjenje i pražnjenje. Li-Ion baterije ne pokazuju memorijski efekat. Zanimljivo je da Li-Ion baterija prilikom punjenja vrlo brzo postigne 70-80% kapaciteta, dok je za punjenje do 100% potrebno barem još toliko vremena. Li-Ion baterije pune se složenim i vrlo preciznim postupkom i ne preporučuje se nikakvo drugo punjenje nego na punjačima koji su za njih namenjeni. Elektronika ugrađena u svaku Li-Ion bateriju brine se o tome da se baterija ne napuni ni ne isprazni van dozvoljenih granica (koje su jako precizne, naročito gornja). Li-Ion bateriju možete puniti kad god želite i koliko želite, ipak uzmite u obzir da veći broj ciklusa pražnjenja/punjenja proporcionalno smanjuje životni vek baterije.
Litijum-jonske baterije po pravilu mogu da izdrže 300 do 500 pražnjenja pre nego što izgube toliko kapaciteta da se moraju zameniti, ali to zavisi od raznih činilaca, uključujući i temperaturu na kojoj baterija radi. Primera radi, ako baterije ostavite u pregrejanom automobilu duže vreme, one će postati neupotrebljive za približno tri meseca. Li-polymer nova je generacija baterija, sa svojstvima vrlo sličnim Li-ion baterijama. Karakteriše ih veći kapacitet, manji trošak proizvodnje i mogućnost oblikovanja u takoreći proizvoljne oblike. Nedostatak su im kraći vek trajanja, nemogućnost pražnjenja jačom strujom i veća osetljivost na niske temperature.

MEMORIJSKI EFEKAT

Memorijski efekat je fenomen koji se, u značajnijoj meri, javlja isključivo kod starijih generacija NiCd baterija. Uočen je kod baterija na jednom satelitu, a pojavio se iz jednog vrlo specifičnog razloga. U orbiti oko Zemlje, kako su solarni paneli satelita ulazili i izlazili iz njene senke, baterija je uzastopno prolazila kroz potpuno jednake nivoe pražnjenja i punjenja. Iako se baterija u Zemljinoj senci nije uopšte znatno praznila, nakon većeg broja ciklusa primećen je znatan pad kapaciteta. Na kraju, kapacitet baterije smanjio se upravo na nivo do kojeg se baterija praznila prilikom svakog ciklusa, kao da baterija pamti nivo do kojeg se prazni. Otuda i ime - memorijski efekat. Rešenje ovog problema bilo je u povremenom punom ciklusu pražnjenja i punjenja, tj. bateriju je bilo potrebno nekoliko puta uzastopno potpuno isprazniti i napuniti, a taj postupak održavanja trebao se ponoviti svakih mesec dana.

No, danas se pod memorijskim efektom često spominje jedan drugačiji fenomen. Radi se o kristalizaciji unutar baterije. U NiCd bateriji kadmijum je prisutan u obliku sićušnih kristala. U određenim uslovima ti kristali se mogu povezati i narasti u veće kristale, čime im se smanjuje korisna površina, pa dolazi do pada napona i kapaciteta baterije. Nikl je takođe podložan kristalizaciji. U ekstremnom slučaju, kristali mogu narasti u dugačke lance koji mogu kratko spojiti + i - pol baterije, uzrokujući visoko samopražnjenje, kratki spoj i prividnu "smrt" baterije. NiCd baterija je podložnija kristalizaciji od NiMH jer kod nje kristalizaciji doprinose i nikl i kadmijum.

Kako onda otkloniti pad kapaciteta nastao kristalizacijom? Vrlo jednostavno: NiCd bateriju je potrebno jednom mesečno isprazniti do kraja (do tačke gašenja uređaja u kojem se koristi), pa je zatim napuniti do vrha, dok je za NiMH ovaj postupak dovoljno uraditi svaka dva do tri meseca. Li-Ion i Li-Poly baterije ne boluju od memorijskog efekta, a ne pate ni od problema kristalizacije, pa njima nije potreban nikakav postupak održavanja. Upozorenje: ne pokušavajte bateriju nasilno prazniti ispod granice gašenja uređaja. Većina baterija ima donju granicu napona ispod koje se ne sme prazniti.

Spomenimo i kako ispravno čuvati baterije ako duže vreme neće biti u upotrebi. Kao prvo, svakako ih skinite sa uređaja. Spremite ih na suvo i hladno mesto (no uvek iznad 0C). Frižider (ne zamrzivač!) nije loše rešenje, ali baterije treba dobro zapakovati da ne budu izložene vlazi. Ni sobna temperatura ne predstavlja veliki problem, no više temperature svakako nisu preporučljive. Obično se preporučuje bateriju čuvati na 40% napunjenosti, ali napunjenost nije lako proceniti. Za Li-Ion bateriju postoji opasnost ako se usled stajanja isprazni ispod svog kritičnog nivoa, jer punjenje tada može postati nemoguće. Zato ćete manje pogrešiti ako je spremite nešto više napunjenu. Nakon skladištenja najbolje je bateriju pustiti da se prirodno aklimatizuje na sobnu temperaturu, te je tada napuniti. Nakon dužeg stajanja može doći i do potrebe ponovnog uhodavanja baterije.